ARHIVA VESTI
     
 
Rat u Ukrajini doveo do kidanja u lancu proizvodnje auto-industrije. Koristiti iskustva iz perioda Pandemije. Političke odluke gase fabrike širom Evrope. Datumi sprovođenja odluka i agendi EU se moraju prolongirati. Ugalj ponovo aktuelan kao energent.

Raspad globalih lanaca u auto-industriji Evrope




Bukurešt, 23.03.2022.

Sastanak industrijskih sindikat IndustriAll Evropa sa prostora Balkana u Bukureštu rezultirao dobijanjem mnogibrojnih informacia uzrokovanih ratom u Ukrajini i uvođenjem sankcija Rusiji.

Posustali i u mnogo čemu prevaziđen raspad globalnog lanca snabdevanja u auto-industriji, uzrokovan Pandemijom Covid 19 je ušao u još težu situaciju otpočinjanjem ratnih dejstava na teritoriji Ukrajine , što je rezultiralo selektivnim sankcijama prema Rusiji od strane EU i SAD.

Cilj sankcija je bio urušavanje ruske ekonomije, što se delimično i događa ali urušava se i ekonomija EU. ovo je dovelo do neophodnosti prolongiranja sprovođenja evropskih odluka i direktiva vezanih za dekarbonizaciju, elektro napajanje, gašenje termoelektrana na ugalj a ponovo u prvi plan dolazi globalni raspad sistema u auto-industriji. Tome treba dodati i rast cena nafte i gasa koji opterećuju cenu proizvodnje automobila i drugih prevoznih sredstava, kaminona, autobusa i drugih transportnih sredstava.

Nemačka problem zavisnosti od ruskog gasa i nafte može rešiti u narednih pet godina. U proteklim decenijama auto-industrija Evrope se proširila na istok i jugo-istok Evrope, tako da sada skoro pedeset pogona sa komponentama i gotovim automobilima se nalazi u Ukrajini i Rusiji. Najpoznatiji auto brendovi Evrope se nalaze u Rusiji i Ukrajini, sve je stalo, isporuka čipova, retkih metala neophodnih autoindustriji nema, litijum je skočio za 100% i nema ga dovoljno. Isporuka automobila za kinesko tržište je zaustavljena a otvorena podrška Kine Rusiji može dovesti i da EU uvede sankcije Kini i to bi bio kraj za industriju EU.

Svi inputi u auto-industriji rastu, zarade padaju, kupovna moć slabi i postavlja se pitanje ko će sve to da plati. Političke odluke imaju fatalne posledice poprivredu i industriju i pojedine zemlje uvode mere koje su primenjivane i tokom Pandemije.



Podrška industrijskim kapacitetima i radnicima u njima je neophodna ukoliko se želi stabilnost i održivost privrednih i političkih sistema.

U ovom stradanju postojeći kapaciteti auto-industrije u Srbiji dolaze pod direktan udar ratnih događanja i sankcija Rusiji.

U auto-industriji Srbije radi oko 50.000 radnika, izvoz iz ovog sektora je treći po visini posle Železare Smederevo i ZIJINa Bor. Kablovski sklopovi iz Ukrajine i Rusije mogu biti rađeni u Srbiji , kao i mnoge druge komponente ali za to treba vremena.

Fondovi za krize koje imaju multinacionalne kompanije prisutne u auto-industriji su u značajnoj meri istrošeni u periodu Covid 19. ukoliko želimo da se kapaciteti auto-industrije Srbije spasu, radna mesta zadrže, neophodno je da se angažuje država Srbije.

Kako predsednik kaže: „Para ima“.

E pa videćemo!

 
     
 
 
 
 
Naslovna O nama Člantvo Međunarodna saradnja Medijski prostor Pravna zaštita Forum Kontakt
Copyright © Industrijski sindikat
designed by servis racunara "Canatlantic"